PODIJELI

U djetinjstvu smo mislili da nas vrijeđaju, da nam smetaju i zbog njih smo vrlo često gunđali, pa i plakali. Ali, sada, kada smo odrasli i imamo svoju djecu, mi razumijemo da je to bilo izraz ljubavi i brige naših roditelja.

I šta više, i sami ih često ponavljamo, jer su to postale izreke koje se prenose sa koljena na koljeno. To su one rečenice koje smo čuli bezbroj puta. Sada su nam simpatične i smiješne.

– Ko je koga rodio, ja tebe ili ti mene?
– Kad porasteš, samo će ti se kazati!
– Obuj te papuče, nahladićeš se s nogu!
– Obuci se, gola su ti leđa, odoše ti bubrezi!
– Sto puta sam ti rekla ne ljuljaj se na stolici.
– Tamo gdje si bacio, tamo i traži.
– Završila sam školu prije 20 godina, i dan – danas pamtim tablicu množenja.
– Ja u tvojim godinama…
– Ne interesuju me druga djeca, već ti!
– Zato što ja tako kažem, eto zato!
– Gledaj me dok pričam s tobom!
– Vidiš li ti koliko je sati?
– Ko je koga rodio, ja tebe, ili ti mene?
– Dobićeš ti svoje kad dođemo kući.
– Zatvori ta vrata, nisi rođen u čamcu.
– Isti otac…
– Razumjećeš kad dođeš u moje godine.
– Jednoga dana i ti ćeš imati djecu, pa ćeš da vidiš!
– Dok ti ja kupujem, oblačićeš se tako.
– Ako hoćeš da se modiraš, idi i zaradi svoje pare!
– Da te nisam čula da kažeš „neću“!
– Tvoja jedina obaveza je da učiš!Stišaj tu muziku!
– Nemoj da ti ja uđem u sobu da je stišam!Pazi kako pričaš sa mnom!
– Pamet u glavu!
– Sjetićeš se ti mojih reči.
– Imaš li ti kuću?
– Dok si pod mojim krovom…
– Da se nacrtaš za sekund ispred mene…
– Zaradi, pa troši!

(NKP.ba)

PODIJELI