Prema legendi, u vrijeme kada je okupirao grad Buhara u Uzbekistanu, Džingis-kan se sagnuo da sa zemlje uzme kacigu. U trenutku kada se ispravio, vidio je munaru Kalon i naredio da je niko ne dotakne. Munara koju je zaštitio Džingis-kan, održala se skoro devet stoljeća i sija punim sjajem.
U natpisu munare Kalon, poznate i kao “Velika munara”, stoji da je dao sagraditi Karahanli vladar Arslan Han 1127. godine, a da je izgradio arhitekta po imenu Bako. Munara visoka 48 metara nosi obilježje arhitekture karakteristične za Uzbekistan, ima 105 stepenica i 13 pojasa. Svaki od pojasa ukrašen je različitim dezenima i oblicima.
Legenda o munari, koja se u narodu prepričava već stoljećima, glasi ovako:
“Kada je palio grad Buhara, Džingis-kan je došao ispred munare Kalon. U tom trenutku mu pada kaciga sa glave. Sagnuo se i uzeo je sa zemlje. Džingis-kan se do tog trenutka nije poklonio ni pred kim. Kada je uzeo kacigu sa poda i ispravio se na trenutak je zastao. ‘Do sada se nisam poklonio ni pred kim i ni pred čim. Poklonio sam se jedino pred ovom građevinom. Zato je nemojte dirati, neka ostane čitava’. Tako je ova munara spašena od rušenja”.
(NKP.ba)
