Jedan mladićje šetao u predvečerje po praznoj plaži u Meksiku.
Dok je hodao, primijetio je jednu osobu na velikoj udaljenosti. Kada je prišao nešto bliže, vidio je kako se neki čovjek, očito iz tog kraja, saginje, nešto podiže i baca u vodu. Svaki čas je bacao nešto u okean.
Kada je prišao još bliže, vidio je da taj čovek podiže jednu po jednu morsku zvijezdu, koje je voda izbacila na obalu, i da ih vraća u vodu.
Mladić se zbunio. Prišao je tom čovjeku i obratio mu se: „Dobro veče, prijatelju. Pitao sam se šta to radite.”
“Vraćam ove zvijezde natrag u okean. Znate, sada je velika oseka, i sve ove zvijezde su ostale na suhom. Ako ih ne vratim u more, uginuće.”
“Shvatam” – odgovorio je mladić – “ali na plaži leže hiljade morskih zvijezda. Ne možete sve da ih vratite u vodu. Previše ih je. Osim toga, to se dešava na stotinama plaža duž obale. Zar ne vidite da jednostavno ne možete ništa da učinite?”
Čovek se nasmiješio. Sagnuo se i podigao još jednu morsku zvijezdu. Dok ju je vraćao u okean, odgovorio je: “Učinio sam nešto bar za ovu.”
(NKP.ba)
