Bila jednom jedna ekipa. Fudbalska. Za nju je, jasno, igralo 11 igrača: 4 plava, 4 žuta i 2 ljubičasta. Golman je mijenjao boje. Formacija neupitna, 4-4-2. I igrali oni tako godinama, plavi u odbrani a ostali svuda po terenu.
Kada kod bi neko napao njihov gol, plavi bi ga svim silama branili. Ginuli su na terenu. Doslovno. Uspjevali su ga odbraniti i kada bi neki njihov igrač (s one strane terena) pokušao da zabije autogol. Da, i to se znalo desiti. Valjda im niko nije do kraja objasnio pravila igre. Odolijevali su, dakle, svim napadima, lošem terenu, nenaklonosti sudija i publike, sve do velikog finala, njihove najvažnije utakmice u karijeri….
Pukla odbrana. Lijevi bek se najednom počne žaliti kapitenu kako je njegov dres nešto svjeliji od ostalih u odbrani a to je, pobogu, najvažnija stvar u ovoj igri. I tamam dok su se oni tako natezali, upoređivali nijanse na svojim dresovima, probiše im suparnici baš tu, lijevu stranu… ostalo je historija. Nije nije: istorija. Ustvari, povijest.
Kada je započeta priča o popisu, prva koja mi je naumpala bila je umene nena. Ona je, naime, od 1926. bila i neopredjeljena, i muslimanka, i Muslimanka i bila bi valjda sve ono što bi joj drugi nametnuli. Razumljivo, sve to mimo svoje volje. Rado bi ona i ‘41. i ‘61. i ‘74. bila Bošnjakinja, samo nisu joj dali. Ruku na srce, nije to nena nešto ni tražila puno, ali oni koji jesu bivali su, blago rečeno, iskasapljeni samo zato što su se htjeli zvati onako kako su se zvali njihovi djedovi i pradjedovi i ostali pra.
I konačno, kada smo se oslobodili okova i vratili svoje pravo i jedino, historijsko ime- Bošnjaci, pojavi se neki lijevi bek da kaže “…eto ja baš nisam skroz to, Bošnjak, ja sam… ma ne znam ni ja šta niti ko, ali nisam to nešto…” i zabije klasičan autogol jer je mislio da misli da je Bosanac i da je, kao takav, jedini garant opstanka Bosne (i Hercegovine, pretpostavljam). A riječ Bošnjak je, očevidno, etimološki iskorijenjena iz riječi Mars pa su, prema tome, Bošnjaci zapravo Marsovci. Kada bi neki Nijemac čuo da sam ja Bošnjak, po rezonu tog lijevog beka, Nijemac bi pomislio da sam ja s Marsa a ne iz Bosne.
Vala, ako vam je to rezon, neka vas onda među ostalim, samo kada budete konkurisali za posao nemojte biti opet malo Bošnjaci, budite tada Parmaci, Marsovci ili Bosanci.
Autor: Miralem Muminović, infobrcko.com
(NKP.BA)
