- U cjelosti i bez izmjena prenosimo objavu sa Facebook profila taksiste iz Kalesije,
ADMIR MILKUNIĆ – Atko taksi.
Taksista Admir Milkunić je muzičar, odličan svirač na svim vrstama veselja.
Uz vožnju taksija i svirki, Admir ima hobi – lov.
Iako živi od svog posla – taksiranja, ponekad taj posao donese tople ljudske priče… - Budi(mo) kao taksista Admir iz Kalesije.
Ne, nije vratio uzgubljeni novčanik, nego je dao nadu svima nama.
–
ADMIR MILKUNIĆ:
Krenuo sam od kuće kao i svako jutro da radim. Imao sam već dogovorenu vožnju u 08:20 mora djed do 09 da bude u Ambulanti da vadi nalaze i Odem po njih inače komšije moje i odvezem za Kalesiju. U medjuvremenu odradim još jednu vožnju dok su djed i njegova snaha završili sto su imali. Sjednu oni u taxi i vraćam ih ja kuci,kad djed reče snahi
-Dajder te ćevape ,te posebne u kesi.
Izvadi ona i dade mi.
– Evo kaže ovo je za tebe .
Reko hvala djede al ne mogu ,ne jedem ovako rano ja.
-Ovo sam ja tebi Maksuz kupio i deder,moraš ih pojesti.
Ja se nasmijem i zahvalim se.
Dovezem ih do kuće i vraćam se Nazad ,jer moram već drugu vožnju po pozivu da odradim.
Na putu vidim nenu stariju kako sjedi. I naslonila se na ogradu ,krije se Od sunca. Danas je bas bilo teško i sparno vrijeme .
Stanem i kazem joj hajde Neno udji povescu te ja .
Udje NENA ,nekako jedva polahko i sjede.
-A dokle radi Notar sine ? pita ona mene .
Reko do pola 4-4 Neno.
-A kolko je sad ? Pita NENA
-Pola 11 ,imaš vremena ne brini.
E moje dijete ja već dva sata idem iz Kalesije . Ne mogu sve me boli ,stara sam ja a prije sam se na sijeno penjala ,nisu mi merdevine trebale. Dzaba je sad jedva napolje izadjem. A bila
Kod notara da ovjerim papir,i zaboravila ga kod kuće . Pa odo da uzmem i opet Haj Nazad u Kalesiju.
-Reko sto nisi zvala da te vozi neko .
-Ma nemam koga dijete drago. Imam samo sina ,u Njemačkoj je . Hoće mi kuću da proda . Na njemu je znaš kuća prepisana ,al i ja sam radila i od usta odvajala. I njega hranila ,od svojih usta odvajala. Al ne bi on nego snaha,ona njemu stalno trubi u glavu. A vala i kad dodju čim nešto bude,oni meni nemoj da letiš napolje . A gdje cu sad ,nikog nemam sve pomrlo. Cojk mi umro kad je on imo 2 godine. Nisam se udala ,bojala sam se za njeg kako će ga ko gledati . Nemere niko ga gledati ko otac njegov. Ostala uz njeg i eto djete moje drago. Hoće kucu da proda . A gdje ću ja ,kome. Niti dolaze oni meni niti me zovu niti mi salju.Nemam ni penzije ,imam nešto 120 maraka primam,to mi je sve .
-Evo vamo sine skreni ,preko mosta .sam ja . Al nek je on meni živ i zdrav,samo njeg i imam.
Stanem joj da izadje.
-Kolko je da platim ? Pita NENA.
Pogledam u sat ,kontam imam fore 10 minuta . Neću zakasniti po ove sto sam krenuo.
-Idi Neno uzmi Papir ,ja ću te vratiti za Kalesiju.
Nemoj dijete nemam ja para ,imam za Pečat kod Notara da platim,tebi da dam za sad ovo ,i ostave mi tamam da kupim kifla sebi.
-Idi reko Neno po papire te. Zaboravio sam nešto u Kalesiji moram se vratiti. Ode NENA u kuću i vraća se sa papirima .
Odvezem je do Notara .
Izlazi ona i daje mi 5 maraka .
-Reko nije ništa Neno . Ovo je meni usput bilo. I reko evo ti ove ćevape pojedi. Neko od putnika zaboravio a ja ih ne volim ,ne jedem ćevape.
Izašla je a ja sam se okrenuo mahnuo joj i krenuo dalje …
Ne treba mi pažnja nikakva nit mi trebaju lajkovi ,Pisem ovo jer
Imam potrebu da napišem .Gledajte svoje roditelje . Neki od naših roditelja su od svojih usta odvajali da bi nama bilo dobro. Nisu svi u bogatoj porodici odrasli i odhranjeni.
(NKP.ba)
