Rodile šljive k'o nikad do sad. Drago mi, a i nije, jer odoše onamo kud ne treba, u kacu, gluho bilo. Biće belaja. Hoće! Biće puno razbijenih glava, rastavljenih brakova, uplakane djece…
Žalosno. A žalosno je i to što u našim selima, il’ ima jedna pušnica, il’ nema. A za rakiju kaca, buradi i ostalog suđa koliko hoćete. U jednom džema'atu zasjeo džamijski odbor sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda: Prodaja šljiva iz harema. Poslije “konstruktivne” diskusije donesen je zaključak: Da ne bi šljive propale, prodati ih. Istina, jedan se stari adžo usprotivio znajući da šljive odoše u rakiju, ali… Ipak da bi umirili svoju savjest neko predloži da im ef. kaže koju po tom pitanju.
Imam reče: “Il’ je bolje da propadnete vi, il’ šljive?”
“Kako mi, upitaše?”
“Pa, ako prodate šljive u rakiju propadoste vi, a ako ne prodate, propadoše šljive, pa izaberite.” Još im spomenu hadis u kojem je Poslanik prokleo deset osoba u vezi alkohola, i ipak odlučiše, iako nisu baš svi bili zadovoljni sa imamovim tumačenjem, da je bolje da propadnu šljive, nego oni.
Kaže se da se čovjek svojim radom i ibadetom može popeti na stepen meleka, a dok opet svojim neradom i griješenjem može pasti na stepen životinje. E sad, onaj što se valja pijan po jarku da čovjek nije to znam, a šta je, ne znam, jer razuman to sebi neće dozvoliti.
Ušao ja neki dan u jednom džema'atu u prodavnicu kad čovjek nešto krije.
Šta to kriješ, ja ću?
“Piva hodža, piva”!
“Što je kriješ, ne pijem ja pivu. Neću ti je oteti”, velim kroz smijeh.
A on, eto, k'o biva, iz poštovanja krije od mene, a ne krije od Onoga što sve vidi, sve čuje i sve zna.
“Ma de hodža, i rakija je od šljive, on će, da bi se k'o opravdao.”
“Jest, kažem mu ja. I balega je od krave pa što jedeš mlijeko, sir i kajmak, što ne jedeš balegu”?
Da će me poslušati u to čisto sumnjam. Naš svijet bilo šta da radi, teško bez alkohola ne radi. Sobhet bez hodže može, ali bez alkohola ne može. Alkohol je najveća zaraza našega doba, a uživaocima alkohola ponekad i zakon ide naruku, pa se kaže: Olakšavajuća okolnost za dotičnog jer je to i to uradio u pijanom stanju. Za mene bi to bila otežavajuća okolnost jer: “Što trijezan misli, pijan govori i radi.”
Da je alkohol uzrok svih nesreća, pa i saobraćajnih, u većini slučajeva, to je činjenica. Deviza: Kad piješ ne vozi, a kad voziš ne pij, za mene nije ispravna. Moja deviza je ovakva: “Kad ne piješ, vozi, a kad voziš, ne pij.”
Umjesto stacionara za liječenje od alkoholizma pravimo pušnice (sušionice) za šljive. Hem je kompot od šljiva zdrav, hem sladak, hem koristan.
I još nešto Bošnjo: “U svakog na čelu piše: Prije upotrebe promućkaj, tj. stavi prst na čelo i razmisli, jer kad te tresne šljivova grana po glavi, kasno je. Znam da ne voliš čitati, ali ako ti drugi budu čitali, lošu ćeš zadaću napisati. Pa izaberi.
(PREPOROD/ NKP.ba)
