PODIJELI

Epidemija koronavirusa ubrzava danima u našoj zemlji. Oboljelih i hospitalizovanih je sve više, a zdravstvenih radnika sve manje. Prvi na udaru, često i sami oboljeli i izloženi opakom Covidu 24 sata brinu  o bolesnicima kojima su potrebni baš poput kisika u dugim noćima borbe sa virusom.

O njihovoj svakodnevnoj borbi malo se priča, nedovoljno se vrednuje ali postoje oni koji pričaju za njih. Njima zdravstveni radnici život znače, a jedan pacijentica je napisala dirljivu priču o medicinaru Hasibu.

-Ide ponoć. Nas 22 njih 2 ! Oči naše, naši svemirski medicinari, s kliještima da poprave bocu za kisik. Da zaviju, odviju, da nam temperaturu izmjere , da po stoti put traže potonule i očemerene vene, da nas nahrane, presvuku i pitaju šta nam treba.

Da vade nalaze, da dijele terapije, da bodre i navijaju kad neko siđe s kisika, da očiste i dezinfikuju i da svakog od nas vole bezrezervno, dok se satima guše u uniformi ko u plasteniku. Svemir su dobrotom i mukom napunili! Ova Planeta ima sanšu uz ove ljude. Momak sunce -Hasib.Vidjet ću mu lice kad izađem odavde! Sad samo glas njegov poznajem. I gledam mu u oči. Jer moja nada živi u toplini njegovih očiju ispod vizira.

Izvinite što ja o najvažnijim ljudima u gradu…Hajte vi slavit izborne rezultate…Preče je, završila je svoju ispovijest pacijentica.

https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Felvedina.didikalic%2Fposts%2F3656681587726802&show_text=true&width=552&height=812&appId

(NKP.ba)

PODIJELI